Taulant Osmani

Kompanija „ARF Sh.P.K“ uspela je da sa opštinom Gnjilane potpiše ugovor o „snabdevanju kancelarijskim materijalom” u iznosu od 155 hiljada evra zahvaljujući dokumentu za koji se sumnja da je falsifikovan.

Tokom tenderske faze, ova kompanija je dostavila Opštini Gnjilane preporuku Ministarstva odbrane da je navodno uspešno izvršila ugovor sa ovim ministarstvom u vremenskom periodu traženom od strane opštine Gnjilane.

Ovim dokumentom ova kompanija je uspela da ispuni jedan od kriterijuma tendera da je privredni subjekat uspešno izvršio tri ugovora slične prirode u poslednje tri godine.

„Privredni subjekat mora da obezbedi dokaz da je uspešno realizovao ugovore slične prirode u protekle tri godine od dana objavljivanja obaveštenja, u minimalnoj vrednosti od 180.000,00 evra“ – navodi se u obaveštenju o ugovoru za ovaj tender.

Pristupom tenderskom dosijeu obezbeđene su preporuke koje je predala kompanija „ARF Sh.P.K“ na tenderu za snabdevanje kancelarijskim materijalom, koji je otvoren novembra 2021. godine.

Jedan od dokumenata koji se nalazio u dosijeu kompanije „ARF Sh.P.K“ je preporuka za koju se tvrdi da je izdalo Ministarstvo odbrane 31. januara 2019. godine za ugovor vredan 80 hiljada 363 evra.

Ova preporuka ne nosi pečat Ministarstva odbrane, institucije koja ju je navodno izdala. U stvari, ova dostavljena preporuka uopšte nema pečat.

Preporuka za koju se sumnja da je falsifikovana i koju je firma „ARF Sh.P.K“ predočila u tenderskom postupku u Opštini Gnjilane.

Koja je verzija dokumenta Ministarstva odbrane?

Od Ministarstva odbrane su zatražena pojašnjenja za dokument koji je privredni subjekat dostavio prilikom podnošenja svoje ponude na tenderu koji je raspisala Opština Gnjilane.

„Ne, nije je izdao direktor Odeljenja za nabavke Ministarstva odbrane“ – saopštili su iz Kancelarije za medije Ministarstva odbrane o predmetnoj preporuci, koja je takođe predstavljena službenicima Ministarstva.

U dokumentu se navodi da je ovu preporuku izdalo Ministarstvo odbrane za tender za nabavku br.  21700/17/010/111 a koja je izdata 31. januara 2019. godine, naglašavajući tako izmene načinjene u dokumentu i nedostatak pečata. „Preporuka menadžera ugovora „U svojstvu menadžera ugovora, Vas obaveštavam da je nabavka obavljena u skladu sa uslovima ugovora“. Izvođač se tačno pridržavao uslova ugovora i u pogledu vremena i kvaliteta“ – navodi se u ovoj preporuci. U Ministarstvu odbrane kažu da su izdali preporuku za „ARF Sh.P.K“, koja je imala ugovor sa ovim ministarstvom, ali da preporuka dostavljena Opštini Gnjilane ima neke elemente koji svedoče da je nisu oni izdali.

„Priložena preporuka „Snabdevanje kancelarijskim materijalom za potrebe KBS i MKBS“ br. nabavke 21700/17/010/111, u vrednosti od 80,362.25 izdata kao preporuka od 31.01.2019. godine, nije izdata pod ovim brojem nabavke, niti sa datim datumom izdavanja, već je izdata sa pozivom na br. nabavke 21700/16/010/111 od dana 31. 01. 2018. godine“ – stoji u odgovorima Ministarstva.

Originalna preporuka koju je izdalo Ministarstvo Kosovskih bezbednosnih snaga, sada Ministarstvo odbrane

U tenderu su tražene najmanje tri preporuke koje svedoče da je kompanija uspešno zaključila ugovore slične prirode u protekle tri godine od dana objavljivanja obaveštenja, realizovane u minimalnoj vrednosti od 180.000 evra.

Tender je otvoren 1. novembra 2021. godine, što znači da bi preporuke koje traži opština morale da budu izdate nakon 1. novembra 2018. godine. Originalna preporuka Ministarstva odbrane izdata je za datum 31.01.2018. godine, odnosno 45 meseci od 1. novembra 2021. godine, dana kada je tender raspisan.

Dok je preporuka dostavljena Opštini Gnjilane od 31. januara 2019. godine, što znači da su izmene načinjene u preporuci omogućile kompaniji „ARF Sh.P.K“  da ispuni kriterijume tendera.

U razgovoru sa direktorom Odeljenja za nabavke i ugovore Ministarstva odbrane Afrimom Maxhunijem, koji je jedini službenik koji izdaje preporuke kompanijama koje su imale ugovor sa ovom institucijom, bilo je reči o predmetnoj preporuci.

U preporuci koju je predočio „ARF Sh.P.K“, stoji i potpis direktora nabavke, Afrima Maxhunija.

U ovom razgovoru je potvrdio da nije potpisao i da nije izdao preporuku koju je kompanija dostavila opštini Gnjilane. Maxhuni je rekao da je izdao preporuku sa drugim podacima. „Preporuku za koju pitate, od 31. januara 2019. godine, sa brojem nabavke 17, nije izdao naručilac ministarstva, odnosno nisam je izdao ja. Izdao sam preporuku sa brojem nabavke 16 i od 31. januara 2018. godine i ona je važeća“, rekao je Maxhuni.

Takođe je istakao da su informacije o sumnjama u falsifikovanje dokumentacije dobili nakon pitanja koja su dobili za potrebe ovog razgovora.

„Od vas čujemo sada o ovom dokumentu. Preduzeli smo sve što treba preduzeti u vezi sa zloupotrebom službenog dokumenta“ – rekao je između ostalog Maxhuni.

On je rekao da još nije pozvao policiju u vezi sa ovim slučajem, ali kaže da bi ljudi koji su intervenisali na zvaničnom dokumentu trebalo da mu daju svoja objašnjenja.

„Govorim samo o dokumentima koje sam ja izdao. Za taj dokument, ne znam, odgovornost je onoga ko ga je napravio“ – rekao je on. „Zašto je to uradio je njegova stvar. Smatram da bi trebalo da odgovara, u slučaju da je menjao dokument. Ovde postoji sumnja da je intervenisao, a ovo treba da pokrenu organi gonjenja“.

S druge strane, Kancelarija za nabavke Opštine Gnjilane, nakon što je videla oba dokumenta, kaže da im kao naručiocu nije palo na pamet da bi u dosijeu moglo biti falsifikata, iako dostavljena preporuka nije overena pečatom institucije koja ju je izdala.

„Na osnovu vašeg zahteva vezanog za kompaniju ARF Sh.P.K, shodno predočenim preporukama, mi kao naručilac nismo ni pomislili da privredni subjekat (PS) može da dostavi bilo kakvu falsifikovanu preporuku, pre svega mi kao naručilac (N) tražimo da nam predoče ugovore i preporuke o snabdevanju drugih naručilaca“ – stoji u odgovoru Opštine Gnjilane.

U Opštini Gnjilane kažu da će od dotične kompanije tražiti dodatne informacije, ali bez potvrde da li su to već učinili. Takođe, u odgovoru putem imejla, Opština Gnjilane potvrđuje da će tražiti dodatne informacije od Ministarstva odbrane.

„Mi ćemo, kao naručilac, kad god posumnjamo da postoji falsifikovana isprava, zatražiti od kompanije dodatne informacije o tom dokumentu, počev od originalnog dokumenta, a zatim ćemo pribaviti i informaciju od naručioca ili ministarstva, u slučaju da mogu da nam pomognu u vezi sa sumnjama sa kojima smo se susreli prilikom ocenjivanja ponuda, preporuka ili drugih dokumenata sve dok nam ne dokažu da ih je izdao upravo taj naručilac“ – stoji dalje u odgovoru opštine.

Međutim, iz Opštine Gnjilane nisu vratili odgovor o tome da li će preduzeti korake protiv kompanije ARF Sh.P.K, ukoliko se potvrdi sumnja da je dokument falsifikovan.

Šta kaže kompanija za koju se sumnja da je zlostavljala?

S druge strane, vlasnik kompanija „ARF Sh.P.K“ Avdi Koca je u kratkom telefonskom razgovoru zatražio da se pitanja pošalju pismeno putem imejla. „Obratite nam se imejlom, i odgovoriće vam službenici koji su za ovo odgovorni. Pišite nam imejlom i bićemo u kontaktu, komuniciraćemo preko  mejla kako bismo sve imali napismeno“, rekao je Koca nakon što je kontaktiran povodom ovog pitanja. „Ja sam vlasnik, ali ne radim samo ja tu“, rekao je Koca na pitanje da li je dokumentaciju za tender sačinio on kao vlasnik.

U pisanom odgovoru iz kompanije „ARF Sh.P.K“ kažu da nisu bili upoznati sa ovim „nepravilnostima“, dodajući da je dokumentaciju pripremio njihov otac, sada pokojni. „Što se tiče pitanja koja ste postavili o ovom tenderu, uopšte nam nije poznato da su načinjene nepravilnosti koje navodite“ – stoji prvobitno u odgovorima kompanije „ARF Sh.P.K“. „Obaveštavamo vas da je sve tenderske dosijee i dokumentaciju za podnošenje ponuda pripremio naš otac, Halil Fazli Koca, sada pokojni. Posle gubitka roditelja, mi, njegova deca, smo pokušali da nastavimo posao koji nam je otac ostavio“ – navodi se dalje u odgovoru kompanije.

U kompaniji kažu da je navodno falsifikovana preporuka uzeta iz dokumenata koje je pripremio njihov pokojni otac.  „Što se tiče ove preporuke za koju navodite da ima nepravilnosti, ovo smo uzeli iz dokumenata koje nam je pokojnik ostavio, a istu nismo analizirali u njenoj sadržini“ – stoji na kraju odgovora.

Međutim, iz ove kompanije nisu dali druge odgovore na poslata pitanja. Kompanija nije omogućila uvid u traženu kopiju preporuke koju je dobila od Ministarstva odbrane. Nisu odgovorili ni da li je kompanija koju već vode, menjala pomenutu preporuku ili ne.

Od opštine Gnjilane je zahtevom za uvid u javna dokumenta tražen spisak svih proizvoda kojima ju je snabdevalo preduzeće „ARF Sh.P.K“ na osnovu ugovora i faktura za ove proizvode, ali isti nije pristigao do objavljivanje ovog članka.

Tačkom 2. člana 99. Zakona o nabavkama utvrđeno je da se kompanijama koja dostave falsifikovanu dokumentaciju može zabraniti učešće na tenderima u javnim institucijama na 1 godinu.  „Na osnovu pismenog zahteva naručioca u vezi sa dostavljanjem lažnih podataka ili falsifikovanog dokumenta od strane privrednog subjekta, Telo za razmatranje nabavki (TRN) je dužno i ima ovlašćenje da razmotri i diskvalifikuje privrednog subjekta od daljeg učešća u javnoj nabavci. na period do jedne (1) godine“ – stoji u Zakonu o javnim nabavkama.

Dok je prevara ili podnošenje lažne dokumentacije tokom tenderskih postupaka takođe kažnjivo Krivičnim zakonikom Republike Kosovo. Ovaj član predviđa novčanu i kaznu zatvora do 5 godina.

„Ko god svesno krši pravila javne nabavke tokom ponude za davanje ugovora javne nabavke, predstavljanjem lažne dokumentacije, tajnih protivzakonitih sporazuma ili preduzme neku drugu nezakonitu radnju sa ciljem obmane u proceduri javne nabavke i radi uticanja na odluku ugovornog autoriteta u proceduri javne nabavke, kažnjava se novčanom kaznom i zatvorom do 5 (pet) godina“ – stoji u članu 415, stav 1. Krivičnog zakonika.

Izjava o odricanju od odgovornosti:

Ovaj članak objavljen je kao deo projekta „Dobra uprava: javne nabavke i donošenje naprednih politika“ koji finansira EU, a realizuje Demokratija Plus (D+). Sadržaj istog isključiva je odgovornost autora i ni na koji način ne odražava stavove D+ i Evropske unije.