Javne nabavke uzimaju do 30% godišnjeg budžeta Kosova. To je preko 630 miliona evra godišnje. Iako imamo pravne okvire zajedno sa dostupnim regulatornim telima, pa čak i elektronsku platformu za nabavke, čija je svrha da se poboljša transparentnosti javnih nabavki, i dalje se suočavamo sa neregularnostima u procedurama javnih nabavki. Ekonomski operateri pronalaze načine da nametnu visoke cene na tenderima, ugovorni autoriteti (javne institucije u ovom slučaju) nalaze načine da ograniče konkurenciju ili da dizajniraju tendere koji pašu samo jednoj firmi.

Iako javne institucije sve više koriste platformu e-nabavke, koja je dizajnirana sa ciljem da se osigura fer konkurencija i transparentne procedure nabavki, još uvek možemo videti probleme sa javnim nabavkama na terenu. Najčešći problem su ponude sa abnormalno niskim cenama. Najniža cena nije uvek i najbolji izbor jer to često može biti namerna strategija ekonomskog operatera da manipuliše izbor ugovornog autoriteta. Problem koji se najčešće javlja kada se ugovorni autoritet odluči za abnormalno nisku cenu su dodatni troškovi ili povećanje cena, nizak kvalitet proizvoda ili usluga i sl. Štaviše, godišnji planovi nabavki su ključni za odgovorno i transparentno planiranje trošenja javnog novca, ali opet, u 2018.godini, 499 ugovora je potpisano uprkos tome što nisu planirani godišnjim planom za nabavke. Što je još interesantnije, od 499 ugovora 72% su potpisana na lokalnom nivou. A kada se radi o malim opštinama, nadgledanje njihovih aktivnosti se često zanemaruje od strane civilnog društva, i te su opštine češće sklone “greškama” u procedurama javnih nabavki. Te se greške mogu kretati od nepravilnog planiranja aktivnosti nabavki, potpisivanja ugovora bez dovoljnog budžeta, dodele ugovora ekonomskim operaterima bez pažljivog procenjivanja njihovih ponuda, nametanje kriterijuma koji nisu u skladu sa prirodom projekta itd. Sve ove greške se na terenu dešavaju svakodnevno, i to košta para, a to su pare građana koji plaćaju poreze. Na primer, ukoliko ponuda nije pažljivo procenjena, ovakva se situacija može desiti: Neka institucija otvara tender za nabavku kafe. Sada, svi znamo da se na Kosovu najčešće naručuje makijato, pa onda espreso, i naposletku one manje popularnije kafe kao što je kapućino, ledena kafa, kafe late itd. Ukoliko ugovorni autoritet nije pažljiv u sastavljanju dosijea tendera, i ukoliko institucija nije pažljiva u proceni ponuda, ekonomski operater može da prevari nudeći cenu za kapućino, ledenu kafu, kafe late i slično, na primer, po ceni od 0.01€, dok za makijato i espresso ponudi cenu od 1€. Na prvi pogled, ova ponuda može da deluje atraktivno u poređenju sa drugim ponudama u kojima su navedene realne cene za te manje popularne kafe, ali realnost je da će na kraju institucija potrošiti mnogo više para jer će ljudi naručivati makijato i espresso, i ukoliko naruče kapućino ili bilo koju drugu kafu koja se nalazi u originalnoj ponudi, šanse su da će konobar reći da trenutno nemaju tu kafu i ponudiće makijato ili espreso. Ovo je samo jedan običan primer kako tenderske ponude mogu biti manipulisane kako bi izvukle što više para. Zakon o javnim nabavkama dozvoljava ugovornom autoritetu da zatraži dodatne informacije ukoliko su ponuđene cene abnormalno niske. Problem je u tome što u većini slučajeva komisija za ocenjivanje to ne vidi, ili jednostavno ignoriše. Najveći problem je u tome što abnormalno niske cene uništavaju konkurenciju, a jedna od glavnih svrha javne nabavke jeste da omogući fer konkurenciju.

Kako bi izbegli greške tokom celokupnog procesa javnih nabavki, počevši od otvaranja tendera pa sve do potpisivanja ugovora sa kompanijom, institucije moraju biti izuzetno pažljive. Službenici za nabavke moraju proći kroz dodatne treninge i programe za podizanje kapaciteta kako bi bili u mogućnosti da izvršavaju svoje dužnosti na najbolji mogući način. Sa druge strane, civilno društvo mora da nadgleda institucije u kontinuitetu kako bi “uhvatili” neregularnosti i izneli ih javnosti i regulatornim telima. Građani moraju, takođe, preuzeti aktivniju ulogu u procesima donošenja odluka, da svoje institucije drže odgovornima za trošenje novca Kosovskih platioca poreza.